Prvi snijeg
Pao snijeg u decembru, ništa novo pada svake godine. To je radost za djecu, a ovaj put zadao glavobolju elektrodistribuciji. Možda se to samo tako kaže glavobolja ma baš njih briga što je moje selo u mraku. A možda ih je stvarno iznenadio, a možda su nespremni dočekali snijeg, ma ko će ga znati. Bilo kako bilo selo svaki dan po nekoliko puta ostane bez struje, ne samo bez struje već i bez interneta. Veze u prekidu al dešava se i to. Pitam se gdje smo mi to u kom smo vremenu kad ovako mali snijeg pravi velike probleme. Samo ima jedna dobra strana mi smo na sve navikli nemože nas ništa iznenadit. Da nije tako ovih dana ne bi bilo prave zimske idile, a nju upotpunjuje svjetlost poneke petrolejke i svijeće. Vraćamo se malo u dobra stara vremena kad nije bilo struje, interneta i televizije. Kad se narod viće družio bio veseliji više poznavali jedni druge. Sad komšija komšiju ne vidi po nekoliko dana, nema vemena da malo stanu, popričaju, a sve to što uvijek negdje žurimo i što nam je draže sjedit i sate provodit uz TV naravno ako ima struje... Ako nije tako samo recite. Evo danas je nedelja i opet struje nema i šta drugo da radim nego da se zabavim pisanjem, pa i to je dobro. Neki će pitat pa kako sam ovo napisala, pa prvo u rukopisu i čekala da struja dođe Bože moj. Da ima struje ja bi kako to sad omladina kaže surfala po internetu, fejsu ili gledala tv, a ovako... Samo kad je vrijeme za seriju, a nje nema onda joj joj. Sve bude i prođe pa tako će i ova zima proći, doći će kako se u pjesmi kaže "Proljeće je otpočelo kišom". Ma nije baš sve tako crno ni u mraku ima i onih koji se raduju snježnom pokrivaču. Al svejedno bili mi u mraku ili ne jedno ostaje... SELO MOJE LJEPŠE OD PARIZA...
Fesjbuk komentari